L á s z l ó G a j ó

M o ž e š, a k o h o ć e š...

Copyright © 2011, Laszlo Gajo

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne može se koristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene saglasnosti nosioca prava.

My blog: http://laszlogajo.blogspot.com/

Book cover photo by:

Petr Kratochvil

Možeš, ako hoćeš

By Laszlo Gajo

Copyright 2012 Laszlo Gajo

Smashwords Edition

Smashwords Edition, License Notes

This ebook is licensed for your personal enjoyment only. This ebook may not be re-sold or given away to other people. If you would like to share this book with another person, please purchase an additional copy for each recipient. If you’re reading this book and did not purchase it, or it was not purchased for your use only, then please return to Smashwords.com and purchase your own copy. Thank you for respecting the hard work of this author.

L á s z l ó G a j ó

M o ž e š, a k o h o ć e š...

„Knjiga treba da bude sekira za zaleđeno more unutar nas.“ - Franc Kafka

Filipu, Aletti i Branki

Uvod

Kreni, samo kreni i Venera će ti pomoći. Sasvim je prirodno da se pitaš gde ćeš stići, šta ćeš usput videti i pitaš se gde će te najviše zaboleti. Pitaš se, gubiš se i nalaziš veoma iskrene i objektivne razloge zašto je sad trenutno najpametnije da opereš sudove ili da gledaš kroz prozor. Znaš samo da nešto nije u redu. Nekako nisi ovako zamišljao da će ti život ispasti. Dobro je ako bar imaš neki razlog da ne radiš ono što znaš da treba da radiš. Buka u glavi, misli lete, osećanja se brzo smenjuju a ti i dalje stojiš. Kreni više, samo kreni i svi ćemo ti pomoći.

Pretpostavljaš da je neko dobar, loš, zao, pretpostavljaš da si pametan, da si uspešan da ti je život srećan i ispunjen. A u suštini strah te je od mraka, od ljudi i ulice. Prvi korak ka promeni je iskrenost, jedan od najvećih izazova ikad, teško i bolno. Čitao sam nedavno jednu lepu misao: „Laž laska a istina boli, prati bol i na pravom si putu.“ Svi smo previše dugo bili na putu laži, tuda je lakše ići.

Nemaš uši za istinu, ne čuješ poruku. Poruka je prosta: kreni. Kad ljude smestiš u jednu prostoriju sve što vidiš je nešto poput Olimpijske trke na 100 metara gde svi trkači stoje i dogovaraju se ko će pre koga da stigne u cilj. Jedan od trkača i ne zna zašto je došao, drugi nije siguran da li je trčanje nešto što voli, treći bi krenuo kad bi mu neko obećao da će završiti trku, četvrti je zabrinut da li je isključio peglu u hotelskoj sobi, peti će krenuti čim krene ovaj prvi, šesti odustaje jer nije dovoljno trenirao i ne oseća se spremnim za ovako važan zadatak a sedmi trči u mestu ubeđen da je nadomak cilju. No, na prvi pogled svi su svirepi sportisti koji punim plućima proždiru uspeh. Treneri viču: Kreni!!! Koji si ti od ovih trkača? Znam da nisi nijedan, možda malo onaj drugi ali na kraju svi znamo da će trka krenuti i svi će već nekako naći način da pređu crtu.

Na sreću, na televiziji vidimo spremne i posvećene ljude koji ne oklevaju, na znak svi puni energije i posvećenosti trče prema cilju i znaju šta zaista žele. Oni su istinski pobednici života, pobednici svojih slabosti. Dok sa druge strane mnogi to gledaju u toplini svojih domova i služi im kao izgovor da ne urade upravo ono što i sami znaju da treba da urade. Da i oni stanu na crtu i zapnu iz petnih žila. Ali ne sad, sad gledaju Olimpijadu, čim prekinu prenos oni će istom energijom i čežnjom da traže novi, još bolji izgovor da ne krenu. Nekako im treba pomoći, zar ne? Tako iz dana u dan, godine u godinu i možda, ako nema nas, nikad neće shvatiti da su odavno prestali da budu važni, kako sebi tako i drugima.

Najbolji izgovor koji sam ikad čuo je: idem na posao. Bravo majstore, ideš na posao, pretpostavljam da se na tom poslu umoriš i popodne moraš da se odmoriš. Posle odmora gledaš Olimpijadu! Razumem te, ne krivim te, teško je - znam. Razmišljam na koji način da ti priđem i nekako da ti pomognem da uvidiš da bi mogao toliko toga, ulice su pune heroja svakodnevnice, toliko njih je hrabro zakoračilo, oni su nevidljivi, bitke biju u sebi. A samo herojstvo nije u tome šta su uradili, pobedili i šta su sve preživeli nego u tome kako ne daju nikakvu posebnu pažnju tome. Na jedan sjajan način šalju poruku da je hrabrost nešto što je prirodno a kukavičluk, negativizam, bes, sujeta i ogorčenost nešto što je neprihvatljivo. Mi slavimo nesvakidašnje ljude koji nesebično prevazilaze sve moguće i nemoguće prepreke a u stvari to je nešto sasvim u redu da svakodnevno pobeđujemo sebe. Svi smo mi heroji u nečemu, treba da otkrijemo u čemu. Otkrijte svoje talente, stanite na crtu i bez izgovora samo napred. Odbijte da vas klišei poput krize, recesije i crne hronike uvuku u pospan svet izgovora. Ugasite televizor. Trgnite se i stanite na liniju. Gde je ta čuvena dečja hrabrost nestala u ljudima?

Kažu da je neko fin, skroman momak, radi i zarađuje, ne diže prašinu i prihvaćen je na poslu. Prava ekonomija, skroman si, provlačiš se. Šteta što nisi glup pa i da uživaš u skromnosti, zar smo dotle došli da se nekako provlačimo? Mišljenje iznosiš samo da bi se opravdao, bežiš od odgovornosti, kriviš državu a u stvari samo si lenj. Lenj da ustaneš ranije, da se potrudiš, da naučiš i da poletiš tamo gde ti je mesto. Jedan dobar primer: Drugarica moja, kad god je sretnem skoro bez pozdrava počinje razgovor: „Jaoj, šta se meni danas desilo...“. I onda slušam njene jadi i bede, klimam glavom i udišem lep zimski vazduh, primetim u daljini terasu prelepih boja, a ona i dalje priča o redovima u pošti, o nezahvalnom bratu i svojoj mami koja je hipohondar. I uvek mi je žao što je nisam odmah prekinuo, tako bi voleo da priča kako je položila ispit, kako planira neki kreativan projekat ili da je bila u pozorištu... O tome mi pričaj, pričaj mi o lepim stvarima i lepotama koje ti vidiš. Ulice su natopljene lenjim i pospanim ljudima, jel vam poznat recept: ako te neko pita: „kako si?“ ubiј ga brzo žalopojkama i dovedi ga u iskušenje da ti da dinar za hleb. Ko je glasniji i jadniji taj pobeđuje. Još jedan recept za provlačenje: Ako si mlad, neoženjen i bez posla, živiš sa svojim roditeljima i malo te gnjave ima jedan sjajan način kako da ućutkaš ukućane: roditeljima nabij na nos da su toliko nesposobni da ti ni posao ne mogu naći i obavezno prokomentariši prazan frižider. Onako cinično kako političari to rade, recimo dnevno dva do tri puta kao antibiotik, na svakih osam sati. Budi siguran da će im savest proraditi i sebe će kriviti za tvoj neuspeh. Tu ćeš dobiti malo vremena da smisliš nove izgovore. A sve što treba da uradiš je da shvatiš jednu mudrost: živi onako kako bi voleo da si živeo. Neka ti sećanje bude prepun ostvarenja, avantura i hrabrih podviga. Kreni, samo kreni i Venera će ti pomoći. Prestani da budeš večita publika.

Bašta tvog života

Zamisli život da je jedna bašta. Visoki borovi na ivici su tu da štite osetljive ruže na sredini, mali potočić donosi vodu a klupa na obali potoka služi da sedneš ponekad da se diviš svom raju. Bašta svojom lepotom privlači pčele, bubamare i ptice. Mir i tišina. Kako sadiš baštu tako živiš i svoj život. Visoki borovi su tvoji ciljevi, samopouzdanje i jaka odluka. Ruže su tvoje veštine i znanje, potok je mudrost koja unosi život u tvoj mali raj a klupa je svesnost i zahvalnost. Pčele, bubamare i ptice koje dolaze zbog neizmerne lepote tvoje bašte su novac, blagostanje i sreća.

Jedna harmonična zajednica koja ne može jedna bez drugog. Iseci borove, zaboravi svoje ciljeve i vetrovi će ti oduvati ruže i svrhu znanja. Iseci ruže, prestani da učiš i stičeš nove veštine i s tim ćeš oterati pčele, lepe rajske ptice, novac i blagostanje. Isuši potok, zaslepi sebe glupostima, serijama, lošim prijateljima i svakidašnjim tračevima i cela bašta će okopneti. Bez vode nema života. Zaboravi da sedneš, da se odmoriš na klupi i nikad nećeš biti svestan lepote koje gajiš, život će ti proći u nesvesnoj hajci svakodnevnih sitnica. Jedna harmonična zajednica koja ne može jedna bez druge.

Šta danas ljudi rade? Vijaju novac i panično traže sigurnost a to je isto kao kad bi išli u tuđe bašte, lovili pčele i ptice i odnosili ih u svoje obrasle i zarasle ruševine. Pčele će da se vrate nazad tražeći polenom bogato cveće, ptice će sigurno za njima. Novac kako dolazi tako i odlazi. Zar nije suludo?

Ako želiš novac, sigurnost i sreću zasadi svoju baštu života. Prvo se postaraj za visoke borove da štite ono što ćeš kasnije saditi. Razmisli o svojim ciljevima i kuda stremiš. Razmisli kakav želiš da postaneš za nekoliko godina. Potom traži izvor da se suvo korito napuni vodom, prestani da se truješ glupostima. Prestani da budeš većina, prosek i normalan. Prestani sa navikama koje ničemu ne služe. Mudro odaberi šta ti služi a šta ne. Neka voda unese život u tvoju buduću baštu. Zasadi cveće i prelepe ruže. Uči, traži znanje kao što tražiš kiseonik u vazduhu. Udiši vrednost i napredak, a kad ga nema bori se za još kao kad nemaš vazduha. Žudnjom kao da se radi o golom opstanku. Postavi jednu lepu i udobnu klupu, sedi i uživaj gledajući kako ruže rastu, kako potok teče i kako pčele dolaze. Budi zahvalan svakoj latici, pozdravi svaku bubamaru i postani svestan sebe, svog okruženja. Postani svestan šta sad radiš i šta će ti to doneti. Jedino tako ćeš istinski imati sigurnost, mir i sreću.

Borovi

Prvo zasadi visoke borove da štite ono što ćeš kasnije saditi. Razmisli o svojim ciljevima i kuda stremiš. Razmisli kakav želiš da budeš za nekoliko godina.

Ciljevi

Ciljeve je najlakše razumeti kroz primer godišnjeg odmora i putovanja na letovanje. Proces od ideje pa sve do dana kada se vratite sa odmora prenesite na svakidašnji život.

Ideja dođe sama od sebe ili vam prenesu prijatelj, svejedno. Ideja je da provedete godišnji odmor na moru. Za sad ne znate ni kad ni gde ali generalno vam se sviđa ideja. Treba vam odmor, treba vam promena i malo avanture. Uživate u pomisli da se izležavate na sunčanoj plaži, jedete ukusan sladoled dok vas šum talasa opušta. Sitni kamenčići se kotrljaju brzo kad talas nadolazi i malo sporije kada se povlači, miris soli u vazduhu, miris borova i predivna planina u daljini. Povremeno prođe brod, možda jedrilica u kojoj ćete uživati uveče na terasi restorana uz rashlađenu limunadu. Otreznite se jer znate da nemate dovoljno novaca, a imate i viška kilograma a nemate ni kupaći. Lavina prepreka, pa se ponovo udubite u maštanje. Svaka pomisao na odmor vas sve više tera da preduzmete konkretne korake. Napravite plan štednje da obezbedite novac, pitate prijatelje da preporuče destinacije, možda vas potajno privlači Lisabon ili možda neko malo mestašce na obali Španije. Uveče pre spavanja žmureći udišete čist morski vazduh, jako ste srećni. Počeli ste dijetu i kupili vagu da pratite promene. Dan vam lakše prolazi, problemi su vam mnogo manji, ne nervirate se previše oko gužve u saobraćaju, slobodno vreme provodite obilazeći turističke agencije i skupljate razne brošure. Uveče prelistavate i polako donosite odluku. Gubite kilažu i sve ste u boljoj formi, čudom od nekud se stvorio novac i za džeparac. Čudni su vam ljudi što se i dalje žale a oduševite se kad sretnete prijatelja koji isto planira letovanje. Primetite kako na svakom ćošku ima neka agencija, primetite radnje sa kupaćim kostimima i sportske radnje sa ronilačkom opremom. Na televiziji više gledate emisije o putovanjima, okrećete atlas da vidite gde se nalazi mesto za koje ste čuli da je vredno pažnje. Najavite godišnji odmor u firmi. Odaberete agenciju, uplatite avansni deo i kod kuće satima sedite pored interneta da saznate što više o mestu gde sad po prvi put idete. Sa prijateljima samo o tome pričate, skupljate iskustva, neka su loša neka dobra ali vama sad sve znači. Nedelju dana pre odlaska ceo svet stane. Niste skoncentrisani na poslu i minuti vam prolaze kao dani. Mali žmarci u stomaku, pišete spisak šta ćete sve poneti a za tamo planirate skoro svaki dan u sitne detalje, na kraju krajeva imate samo desetak dana. Planirate popodnevne izlete, obilazak manastira, kupujete peškire, sunčane naočari i prosto da poludite pri pomisli da još treba tri duga dana do polaska. Tu ću prekinuti, da, odmor je bio sjajan i proveli ste nezaboravnih deset dana. A sad zamislite da ovaj način života primenite na svakidašnji život a na letovanje idete onako kako sad živite: neorganizovani i besciljno pa šta bude neka bude. Zamislite da je umesto letovanja vaš cilj da zarađujete pet puta više nego što danas zarađujete. Prođite isti proces zamišljanja, planiranja, prikupljanja podataka, preduzmite konkretne korake i sigurno ćete ostvariti. Kupite svesku samo za ciljeve i zapišite ih redom jedan pored drugog. Napišite vremenske rokove i sve ono što usput treba da naučite da bi ponešto ostvarili. I onda zamislite da vam je cilj šta god možete zamisliti...

Ciljevi za koje se vredi boriti

Kada dosegneš visine da razmišljaš šta je ono što ostavljaš svojima kada te ne bude bilo onda si se zaista ostvario. Šta je ono čime ćeš doprineti čovečanstvu? Ne samo da preživiš dan i da će biti nekako nego gradiš nešto plemenito, uzvišeno i od prave koristi. Kada si se rodio zatekao si nešto za šta su se naši predaci borili, hvala im, sad je vreme da i ti ostaviš nešto iza tebe.

Ima jedna sjajna priča za Jakoba Frojda poznatijeg kao oca Sigmunda Frojda. Neposredno pre svoje smrti izjavio je: „ako je moj jedini zadatak bio na ovom svetu da budem otac Sigmunda Frojda onda je ovaj život imao smisla.“ On tad nije bio svestan koliko je u pravu. Još bolji primer Stiva Džobsa. Ostavljen od strane porodice, usvojen, izbačen sa fakulteta, a šta je ostavio iza sebe?

Svi mi imamo tu odgovornost. Razmislite, ako baš vi budete činili plemenita dela ostavljajući iza sebe nešto po čemu će vas generacijama spominjati zar niste ispunili i želje vaših roditelja? Da li bi voleli da vaša deca budu neprimećena i obična? Koliko samo rada, truda i žrtava treba dati za jednu takav uzvišenu i plemenitu stvar, ali da li se isplati? Svi mi imamo odgovornost da svoje živote ispunimo sa smislom.

Sjajna misao za pred spavanje. Mnogo je više rušitelja na ovom svetu, ima ih na milione a tek šačica hrabrih koji grade i rade i vide nešto što malo njih vidi. Vizija budućnosti. Nije valjda da ne možete i Vi nečim da doprinesete. Ne budite skromni.

Da li ste čuli priču za Irenu Sendlerovu?

Za vreme Drugog svetskog rata radila je kao vodoinstalater u Varšavskom getu, budući da je znala za sudbinu zatočenih a imala je slobodan prolaz u slobodan deo grada sistematično i lukavo je izvodila decu spašavajući ih od sigurne smrti. Manju decu je sakrivala u torbi za alate a malo stariju je iznosila u džaku. Na kraju je ipak uhapšena, pretučena i polomljena ali je do tad uspela da spasi 2500 dece. Spisak sa imenima te dece je čuvala zakopan u svojoj bašti kao svoje najveće blago. Nominovana je za Nobelovu nagradu

“Život je hrabra avantura ili nije ništa.” Helen Keller

Jedna dobra vest. Sve što ti treba za jedan sjajan život je na dohvat ruke. Kako te ova knjiga našla tako će te naći i druge. Tvoje je da zacrtaš sebi put i da kreneš a sve ostalo će samo po sebi doći. Osetićeš potrebu da naučiš, videćeš usput mnoge sa sličnim izazovima i razmenićete iskustva. Život će ti poslati i snagu i mudrost ako nešto dovoljno jako želiš. Zakon uspeha će sigurno raditi i u tvom slučaju, niko nije rođen da bi bio neuspešan i nesrećan. Kad ti ponestane nadahnuća pogledaj svoju decu i zapitaj se: ako oni jednog dana dođu tamo gde sam ja danas, šta bi ja, kao roditelj želeo da oni urade. I odgovor ti je jasan kao dan: idi dalje i ne osvrći se. Nauči da se disciplinuješ i to je nešto što će ti doneti mnogo novaca. Budi istrajan, ne čekaj spoljni signal, motivaciju ili inspiraciju, ne čekaj da život bude nepodnošljiv da bi počeo raditi ono što znaš da treba da radiš. Inspiriši samog sebe, nađi lepotu u onome što imaš i neka te to pokrene da sutra imaš još lepše. Koliko je samo propalih muzičara, slikara, mehaničara i pekara na ovom svetu samo zato što nisu znali kako sebe da motivišu kada je to bilo najpotrebnije?! Još više je osrednjih računovođa i nezainteresovanih advokata. Koliko ljudi propada svaki dan samo zbog nametnutih ubeđenja iz prošlosti i nečuveno glupih izgovora. Tužno je gledati statistiku gde samo svaki peti preduzetnik posluje više od tri godine. A sa druge strane priroda je to vešto namestila. Mnogi žive sa pravilom da naprave manje grešaka od ostalih, odlično, ali život ne funkcioniše tako. U životu prolaziš ne ako manje grešiš nego upravo suprotno: što više grešiš to bolje prolaziš. Propali preduzetnik je iskusan preduzetnik. Neka propadne još nekoliko puta i biće jedan od najuspešnijih u regionu, s druge strane danas svaki preduzetnik dnevno bar jedan put zamalo bankrotira, izazovi vas čine konkurentnim na tržištu. Želim vam puno grešaka, puno iskustva i to je ono najvrednije. Postaješ majstor kad napraviš svaku moguću grešku.

Zasadi borove, napiši svoje ciljeve, da vas štite onda kada nadođu veliki talasi, oštri i hladni vetrovi. Zasadi borove da budu visoke, jake i postojane, visoki ciljevi su ti jedini spas u buri života. Zaštiti svoju malu baštu jer to je jedino što zaista poseduješ.

Potok

Potom traži izvor da napuni životom suvo korito, prestani da se truješ glupostima. Prestani da budeš većina, prosek i normalan. Prestani sa navikama koje ničemu ne služe. Mudro odaberi šta ti služi a šta ne. Neka voda unese život u tvoju baštu.

Okreni list

Daću sve od sebe da te probudim, pomognem, inspirišem, dam snagu i volju i možda nekoliko dobrih saveta da ne činiš iste greške koje su toliko puta ponavljane. Unapred oprosti ako ponegde budem surov i iskren, ako te bude bolelo znaj da sam u pravu a sve ostalo je nebitno. Mene je lako ućutkati, samo zatvoriš knjigu ali veruj mi kad kažem da je meni stalo do tebe pa čak i ako ponekad to budem pokazao na čudan način. Ako te i jedna rečenica iz cele ove knjige bude inspirisala da sutra postaneš bolji nego što si danas: ceo svet je na dobitku.

Bašta ili lov na pčele?

Odakle krenuti? Treba da se iščupaš iz kolotečine, treba da stvoriš finansijsku nezavisnost. Za početak bar znaš šta želiš za razliku od većine.

Eksperiment sa majmunima

Jedan sjajan eksperiment koji nosi nekoliko životnih mudrosti. Zaključak može da vam promeni stav prema okolini i prema svim savetima – mišljenjima najbližih prijatelja.

1. Deo

U jedan kavez su stavili 5 majmuna, na vrh kaveza su zakačili banane da vise i naslonili su merdevine da bi majmuni mogli da se popnu da ih dohvate. Čim bi neki majmun krenuo da se penje ceo kavez bi isprskali ledenom hladnom vodom. Posle nekoliko pokušaja majmuni su shvatili da ne treba da se penju. Mokri i prehlađeni, naučili su lekciju.

2. Deo

Iz kaveza su izvadili „iskusnog“ majmuna i stavili umesto njega novog bez ikakvog znanja o hladnoj vodi i merdevinama. Taj, novi, majmun je naravno, čim bi video hranu, počeo da se penje na šta su ostali burno reagovali tako što su ga skinuli i dobro prebili. Postepeno su na isti način zamenili, jednog po jednog, sve „iskusne“ majmune sa neiskusnima. Na kraju u kavezu su ostali majmuni koji ni jednom nisu iskusili hladan tuš ali je svaki dobio batine.

3. Deo

I konačno grupi od 5 majmuna je predstavljen šesti koji je opet bez razmišljanja krenuo na banane i on isto je dobio batine od majmuna koji nikad nisu saznali zašto zaista treba izbegavati merdevine. Pravila su bila prosta: ne penji se! Ne zna se zašto, ali ako pokušaš dobićeš batina.

Ovaj urođen instinkt u prirodi možda spasi živote majmuna ali u betonskoj džungli pravila više nisu ista. Međutim, pokušaj da se ti popneš negde gde niko od tvojih nije bio i odmah ćeš dobiti po ušima. Istrpi a posle će svi za tobom. Ovu pojavu prihvati kao nešto što je sasvim normalno, znam da ne zvuči prirodno kad najviše podrške očekuješ upravo od najbližih, ali računaj na prve male prepreke. Kasnije ću malo više o tome no jedna priča iz komšiluka. Sigurno i vi imate u blizini radnju koja svaki put kad prođete ima drugo ime, druge proizvode i druge radnike. Čas je optičar, čas je pekara, dragstor, butik, zlatara pa opet dragstor. Mi isto imamo tu na ćošku jednu malu radnju koja je bila pržionica pa butik pa prodavnica dečjih igračaka a sad je najnovije piljarnica. Međutim nešto se promenilo. Vlasnik je jedan sjajan, pozitivan momak koji svaki dan rano izjutra donosi svežu robu, uvek daje najbolje što ima u radnji, pre neki dan me je vratio sa ulice jer sam uzeo stari paradajz i zamenio ga sa svežim. Zdušno se daje u posao, polako širi ponudu i od male propale pržionice kafe napravio je omiljenu piljarnicu na samo stotinjak metara od pijace. Ne mogu da se ne setim kakve je sve ružne komentare dobijao na početku, svi su ga odgovarali od sulude ideje piljarnice, svi su mu hteli „dobro“. A danas ga hvale, kupuju kod njega i potajno se stide. Momak je izdržao batine, istrajao u svojoj nameri sa jakom verom u sebe i pravičnosti svoje odluke. On je ostvario svoj san. Malopre sam ga video kako ponosno gleda svoju radnju, onako malo izdaleka, sa blagim osmehom na licu. Zar nije lepo imate takve ljude oko sebe, on i ljudi poput njega će sigurno podržati svaku odluku ma kako suludo zvučao. Kad doneseš odluku, idi do kraja.

Pre nego što ti krene na bolje, zapiši kakav si danas. Zapiši koliko zarađuješ i šta ti sve smeta, čemu se raduješ i čemu se nadaš. Kada jednom daleko odmakneš biće ti drago da nađeš parče papira da se podsetiš kakav si bio i šta si postao. Nikad ne zaboravi odakle si krenuo, koliko si napredovao i kuda ideš. Pomoći će ti kad zaglaviš. Uvek me je opčinjavala pomisao kakva li je sreća biti prvak sveta. Zamisli kada posle godina i godina rada, znoja i teškoća protrčiš prvi kroz cilj, podigneš na noge na desetine hiljade ljudi i shvatiš da si broj jedan. Kakva li je ta sreća! Zar nije svako zaslužio da bar jednom u životu oseti tu radost i ponos pre svega. Šta te sprečava u tome?